Božidar Spasić: Udbaški agenti opet jašu, zar ne?

Kada je nedavno u Poljskoj i zvanično potvrđeno da je Leh Valensa definitivno bio saradnik Državne bezbednosti Poljske, opet je otvorena Pandorina kutija puna mistike i tajni.

Podsećanja radi, Leh Valensa, tada zvanično saradnik PSDB (Poljske službe državne bezbednosti) bio je začetnik tzv. radničkih sindikata „Solidarnost“, kojima je zapravo započeo proces ukidanja realnog socijalizma u zemljama Istočne Evrope i vraćanje na kapitalistička društvena uređenja. Sem tog „međunarodnog ugleda“, ovaj saradnik tajne policije Poljske je dobitnik Nobelove nagrade za mir i dugo je bio predsednik i same države Poljske.

Da je agentura, ili bolje rečeno saradnička mreža tajnih policija zemalja Istočne Evrope, veoma uspešno obučena od komunističkih službi, bilo je poznato i ranije. No na ovim našim prostorima notorna je činjenica da je Udba, kako je inače generalno zovu na Zapadu, imala najkvalitetniju saradničku mrežu koja se može zamisliti.

Udba ili SDB su za saradnike birali ljude koji su obučavani ne samo da služe za prikupljanje informacija o tzv. državnim neprijateljima već i da se nametnu tim „državnim neprijateljima“ za bliske saradnike, a u nekim prilikama i za fiktivne vođe jednog stepena „državnog neprijateljstva“. Od tako obučenih saradnika tajnih policija na tlu bivše Jugoslavije izrastao je jedan sloj saradnika, koji mi u praksi nazivamo „odmetnuti“, a koji će u mutnim vremenima koja su se devedesetih godina nadvila nad ovim balkanskim prostorima veoma uspešno preuzeti uloge lidera i oslobodilaca od komunističkog režima koji ih je i stvorio.

Eklatantan primer tako obučenog saradnika je bio Janez Janša, koji se od otpadnika društva iznenada pretvorio u lidera oslobodilačkog pokreta Slovenije od jarma SFRJ. Podsećanja radi, Janša je bio referent za ONO i DSZ (opštenarodnu odbranu i društvenu samozaštitu) u mnogim institucijama komunističke Slovenije, a to nije mogao da bude da SDB nije ne samo obučavala za taj posao već i dala saglasnost da to i radi. Njegov pseudonim u slovenačkoj tajnoj policiji bio je „Sava“ i uporno je negirao saradnju sa SDB-om da bi na kraju ipak morao da podnese ostavku na mesto ministra odbrane nove Slovenije. Kasnije se vratio u politički život, ali nikada više nije imao taj uticaj u Sloveniji.

U Hrvatskoj su agenti ili saradnici SDB bili značajne vođe pokreta protiv „srbo-četničke okupacije“ ili stvaranja „mlade hrvatske demokracije“, kako je to govorio Franjo Tuđman. A opet, imao je najbliže saradnike SDB oko sebe. Naprosto, oko Tuđmana i u „novoj demokraciji“ tajni saradnici SDB plivali su kao ribe u vodi, jer ni sami nisu znali da li je i sam vođa njihov. Tako su najbliži saradnici Tuđmana, Vladimir Šeks i Gojko Sušak (koji je došao iz ustaške emigracije i godinama Udbi cinkario „borce za slobodu“, u stvari teroriste), zauzeli ključne pozicije u novoj hrvatskoj demokratiji. Pored navedenih, ima na stotine saradnika koji se još vuku po uredima Hrvatske, a bili su značajni saradnici Udbe. To je večito pitanje u Hrvatskoj koje nijedna lustracija ne može da reši.

Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, udbaški saradnici su se razmileli upravo po kantonima i entitetima onako kako je Bosna i Hercegovina utemeljena. Bilo je pokušaja da se napravi neki listing udbaških saradnika, ali se od toga na kraju odustalo jer bi pola Bosne i Hercegovine bilo na tim listama.

Najzad, u Srbiji se iole ozbiljniji saradnik Udbe ili SDB trudio da prikrije svoju aktivnost. Zaboravili su saradnici da je ponekad SDB pravila i fiktivne dosijee navodnih narodnih neprijatelja kako bi se prikrili pravi igrači. Najzanimljivije je bilo kada su 2000. godine čelnici DOS-a svi, apsolutno svi, pohrlili u prostorije SDB da „pogledaju svoj dosije“. Još zanimljivije je bilo kada su se pojedini čelnici DOS-a javno hvalili za skupštinskim govornicama koliko strana ima njihov dosije kod Udbe i SDB.

Kada govorimo o Makedoniji, najatraktivniji je taj šiptarski korpus u zapadnoj Makedoniji, koji ovih dana preti da uzdrma ustavne temelje same države. Posebno se ističe saradnik Udbe i SDB Aljii Ahmeti iz Tetova, koji je inače i predsednik političke partije DUI. Ahmeti je inače živeo u emigraciji u Švajcarskoj i „cinkario“ svoje sunarodnike preko ujaka Fazlia Veliua, koji je još šezdesetih godina radio baš za staru Udbu. Kada je izbila afera oko toga da je „najugledniji“ šiptarski lider u Makedoniji ustvari agent SDB, pojavili su se Amerikanci sa tvrdnjom da je on i agent CIA. Za vreme trajanja afere, koja je jako neprijatno pala Ahmetiju, gotovo svakodnevno je odlazio na sporedni ulaz u ambasadu SAD u Skoplju na konsultacije. Interesantno je da su ga tada podržali makedonski političari kojima sada Ahmeti dolazi glave.

Saradnici SDB su zapravo bili vrlo obučeni za snalaženje u svakoj situaciji. Čak smo ih obučavali kako da se ponašaju u pozicijama u kojima su otkriveni. Iz zbivanja na ovim prostorima očito da im se najviše svidela lekcija kako da postanu lideri partija koje je SDB izmišljala.

No, što je interesantno za sve saradnike tajnih policija je da prilikom dolaska na vlast prvo traže svoje dosijee na uvid. To je činio i pomenuti Leh Valensa u Poljskoj. Deo dokumenata u rasturenim državnim bezbednostima su uništavali. Ostavljali su samo ona dokumenta koja ih ne kompromituju, zaboravljajući da je tajna policija uvek lukavija od njih i da uvek ima još nešto da izvuče iz rukava.

Afera - 20.03.2017.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti