INTERVJU: BOŽIDAR SPASIĆ (OBAVJEŠTAJAC SAVEZNE SLUŽBE DRŽAVNE BEZBJEDNOSTI JUGOSLAVIJE)

Ekskluzivni intervju sa nekadašnjim operativcem Savezne službe državne bezbjednosti Jugoslavije u kojem smo ga pitali šta misli o bezbjednosnom stanju u regionu, u bivšim državama, kao i o slučajevima Djurekovića, Ahmetija, Janše i pripadnika kriminalnog miljea koji su bili angažovani za poslove Državne bezbjednosti...

U bivšoj velikoj državi koja se zvala Socijalistička federativna republika Jugoslavija, morala je da postoji i jaka služba državne bezbednosti.
To je SFRJ uspešno rešila tako što je zakonom regulisala da postoje državne bezbednosti svih republika i pokrajina i da kao krovna postoji Savezna služba državne bezbednosti.
Praktično postojao je jedinstven sisitem državne bezbednosti, medjusobna razmena podataka, nije postojala nikakva prepreka ako recimo SDB- Služba državne bezbednosti ima bilo kakav interes da uradi neku akciju ili istraživanje na teritoriji druge republike uvek je postojala mogućnost za samostalno delovanje. Naravno sve do onog momenta dok to nije postao i savezni problem kada smo se u istraživanja uključivali i mi iz Savezne DB.
Sistem je veoma dobro funkcionisao zahvaljujuljći upravo moćnom aparatu Savezne DB da koordiniše, koordinira, pa čak i naredjuje ili neposredno preuzme odredjene poslove kada je bio napadnut vitalni sistem države i društva.
Nažalost našu javnost uglavnom zanima kako je to SDB dolazila do lica iz miljea kriminalnog podzemlja koji su kako se to kaže obavljali poslove za nju u inostranstvu.
Ponekad stičem utisak da se to prenaglašava jer je po praktičnim mojim procenama svega 10 posto ukupne tzv. saradničke mreže pripadao tzv, kriminalnom miljeu dok je ostatak saradničke mreže pripadao gotovo svim slojevima društva.
Takodje postoji utisak da upravo to angažovanje kriminalnih grupa za poslove državne bezbednosti se u ovom našem regionu upravo potencira iz onih sredina koje bi da prikriju da su upravo brojne društvene skupine obavljale poslove za SDB.
Kao da je to sramota ako je neko za račun SDB pratio strane špijune, teroriste ili skupine koje su pripremale rušenje ustavnog poretka. Da je ovo što pišem tačno ima jedan konkretan primer.
Recimo u Srbiji se već nekoliko godina prikazuje kako se to u javnosti kaže kultni film „Vidimo se u čitulji“ ili se čita knjiga“Kriminal koji je izmenio Srbiju“.
A veoma je značajno da naša javnost najzad sazna pravu istinu. Niti jedan učesnik u tom kultnom filmu NIKADA nije bio ne samo saradnik SDB nego nije ni mogao prići jugoslovenskoj tajnoj policiji.
No stvoren je mit o tome i tu se ništa ne može.
Mogu samo da izrazim zadovoljstvo da smo ipak ovih tridesetak godina ipak sačuvali od javnosti pojedine tako značajne pojedince koji su u vremenu o kome pričamo, pripadali SDB a da za njih niko nije saznao.
Mislim da je to veoma vešto gradjeno i da će tako ostati.
Uglavnom se u javnosti spominju oni pripadnici kriminalnog podzemlja koji su radili za SDB koji su i želeli da se to sazna.
O većini se nikada ništa neće saznati jer su sada aktivni članovi društva, porodični ljudi, bave se biznisom politikom ili su generalno pasivni i nevidljivi za javnost.
Apsolutna je glupost da se SDB ikada na najsuroviji način obračunavala sa svojim saradnicima iz kriminalnog podzemlja. Ja lično ne znam da je bilo koji saradnik pripadnik podzemlja recimo likvidiran od strane SDB da bi se eto prikrili poslovi koje je dotični obavljao za SDB.
Nema takvog slučaja i ja naprosto ne znam kako bi se i zašto to izvelo.
Ako pogledamo ubistva u kriminalnom podzemlju zadnjih dvadeset godina ima puno saradnika SDB. Ali oni su odavno bili prestali da budu saradnici SDB , poslovi koje su obavljali su pripadali jednom drugom vremenu od realnog vremena u kojima su se u kriminalnom podzemlju ubijali ili nestajali.
Ovo govorim sve o vremenu početka devedesetih godina. Nije bilo nikakvog razloga da se SDB obračuna ubistvom za nekog saradnika koji je uradio neki posao u inostranstvu. Naprotiv postojala je stalna želja da se takvi zaštite, pasiviziraju u smislu kriminalnih aktivnosti.
Kod onih kod kojih nismo uspeli da stvorimo tzv “normalne gradjane“, oni su ustvari bili prepušteni svom daljem životu o kome SDB nije ni imala pojma niti je zanimalo.
Mi nismo imali niti jednog saradnika iz kriminalnog podzemlja koji bi otišao recimo kod nemačkog tužioca i rekao „ja sam taj i taj radio sam za jugoslovensku tajnu policiju i ispričao u kojim je akcijama učestvovao“
Ponavljam takav slučaj nismo imali nikada.
Ne postoji mogućnost da ma koliko bio složen i jak aparat državne bezbednosti samo on sačuva jednu državu.
Nije kriva ni mrvicu jednu, SDB bilo republička, bilo Savezna DB što je došlo do raspada Jugoslavije.
Raspad Jugoslavije se dogodio van okvira onoga što je pokrivala SDB. Nije SDB kontrolisala partijske i političke rukovodioce, partiju i druge strukture koje su se raspadale.
Ne postoji niti je postojao način da SDB to spreči. Moglo je da se u velikoj Jugoslaviji uhapsi sto hiljada , million ljudi opet bi se isto dogodilo.
Društvo u Jugoslaviji se raspalo samo od sebe i nije bilo te sile koja je to mogla da spreči. Čim je Jugoslavija oslabila oslabio je i aparat državne bezbednosti.
Samo jaka država može da ima jak aparat represije kako često zovu SDB.
Naša SDB je bila veoma poštovana i na Zapadu i na Istoku.
Iako se na Zapadu radilo o antikomunizmu mi smo uspevali da ponekada dobijemo ustupke od najkonzervativnijih zemalja tog vremena, recimo Njemačke i Francuske da pohapse po pedeset ustaških i šiptarskih terorista i izoluju ih do roka koji mi tražimo. Recimo mi smo za vreme Olimpijskih igara u Sarajevu, sem našeg obaveštajnog rada u Francuskoj i Nemačkoj, dobili od tih zemalja privilegiju da po našim zahtevima i spiskovima uhapse i izoluju preko stotinu šiptarskih i ustaških emigranata za sve vreme trajanja olimpijade.
Drugi put kada bi se obraćali za pojedine teroriste oni su se “pravili glupi” i govorili da to nisu teroristi nego borci protiv komunizma, politički protivnici zemlje.
Takav je slučaj i sa Stjepanom Djurekovićem. Oni sve vreme rvrde da je on bio politički protivnik zemlje a mi smo tvrdili da je inspirator i finansijer terorizma i to upravo po nalogu nemačke obaveštajne službe BND.
Na sudjenju je sve to dokazano. Da je deset godina unazad do emigriranja bio agent BND, da je po dolasku u Njemačku pridružio se terorističkim bandama, kupio radio stanicu za podstrekivanje na nasilje protiv SFRJ i sve činio da se ubijaju naši gradjani. Sve ovo što pišem stoji u dosijeu Djurekovića u centrali BND i bilo je pokazano odbrani Perkovića i Mustaća.
Nije li čudna koincidencija da sedam meseci i više od završetka sudjenja sudija zna ili ne zna kako da napiše presudu kojom ih je osudio na doživotne robije.
Slučaj tog ubistva je zanimao Nemce samo u domenu da je Savezna služba bezbednosti, i hrvatska služba ubila njihovog agenta. Niti jednom za dve godine sudjenja nije postavljeno pitanje a ko je ubio Stjepana Djurekovića? Ubica.
Pa više se o tome komentariše u Beogradskim i Podgoričkim kafićima nego na sudu u Minhenu.
Naravno kada je u pitanju štampa i mediji, SDB je imala jednu glupavu politiku da je sve tajna.
Čaki i kada bih objavio neki tekst o nekom teroristi u tadašnjoj našoj štampi imao sam put od sto milja. Prvo bi se obratio za odobrenje. Onda bih razgovarao sa operativcem koji je pratio rad redakcija na kontrašpijunažnom planu. Pa onda ako odobrovolji nekog urednika da nešto pusti. Nije bilo naredbe već pozivanja na patriotizam i korist koju bi država imala od objavljivanja takvog teksta.
DFa je SDB bila toliko moćna koliko joj sada pridaju moć neke stvari bi izgledale sasvim drugačije.
Ovo se posebno odnosi na Kosovo i Metohiju. U jednoj TV emisiji sam izjavio kada bi otvorili samo pitanje ko je od sadašnjih aktuelnih razbojnika i terorista na Kosovu i Metohiji u svojoj mladosti radio za SDB, Kosovo bi se raspalo za par sati.
Nažalost služba koja bi to mogla da uradi nema razvijen taj koncept kontrapropagande i propagandi.
Ja sam uz pomoć nekih prijatelja par puta pokrenuo to pitanje čisto lično ne konsultujući bilo koga.
Prvi slučaj je Janez Janša u Sloveniji koji je trajao par godina u dokazivanju da se radilo o agentu Udbe. Pa molim vas taj Janez Janša je bio referent za opšte narodnu odbranu i samozaštitu u Sloveniji. Da li iko na svetu misli da bi Janša to mogao da obavlja da ga UDBA nije postavila na to mesto? Pa ti referenti su bili naši glavni informatori, rezidenti i saradnici.
Bilo kako bilo Janez Janša je prošlost.
Pre nekih tri četri godine pokrenuo sam pitanje angenta SDB Alji Ahmetija u Makedoniji. Taj Ahmeti ima veliku političku partiju šiptara DUI i učestvije u vlasti Makedonije.
On je zapravo bio običan emigrant u Švajcarskoj koga smo angažovali da nam “cinkari” šiptarske teroriste. On je to veoma dobro radio.
Raspadom Jugoslavije stao je na stranu iridente . borio se na Kosovu i u Zapadnoj Makedoniji. Onda sam ja rekao čekaj bratac pa nisi ti mnogo pametniji od nekih koji znaju šta si radio.
Ahmeti je uspeo da se odbrani od napada da je Udbaš ali je njegov uticaj i moć sada ravan uticaju i moći jednog crkvenog miša. Dobija on glasove na izborima ali to nije više sila.
Sa aspekta te operacije Alji Ahmeti u Makedoniji, sa žaljenjem moram da konstatujem da je njegovim kompromitovanjem došlo do potpunog raspada političkog sistema u Makedoniji.
Koliko je moja akcija značajna za to neka sami čitaoci procene.
Ovo vam je samo dokaz kakva je bezbedonosna situacija u regionu. To je jedna nestabila situacija u kojoj svaka država za sebe ponaosob a posle i sve skupa zajedno lutaju u traganju za identitetom. A njega nema. Region je tako podložan intrigama, glasinama, podmetanjima, lažima koje su preduslov da se čak negde gledaju i preko nišana. Zato po negde još uvek sede neke kvazi medjunarodne snage, jer će navodno one da smire region.
Neće se smiriti region jer je notorna činjenica da se Jugoslavija nije raspala. Ona je samo redefinisala medjusobne odnose, napravila male kopilane koji nikako da nadju svoju pravu majku.
Danas u Beogradu bolje znamo šta se dešava u Zagrebu, Sarajevu ili Podgorici i obrnuto.

Šta se izmenilo ?

Otium - 05.01.2017.

Komentari

No commenting allowed at this time.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti