Jaki igrači beže u Južnu Ameriku, ostali gde stignu...

2012

Najozbiljniji srpski kriminalci, uglavnom veliki narko-bosovi, kada odluče da pobegnu iz zemlje gotovo redovno utočište traže kod svojih „kolega" u Južnoj Americi.

Radi se o „jakim igračima", koji u startu imaju razrađene kanale pomoću kojih napuštaju zemlju, stupaju u kontakt sa svojim zaštitnicima i infiltriraju se u novu sredinu, gde uglavnom žive jednako raskošno kao i pre bekstva.
Ostali kriminalci, sitni ili krupniji lopovi, ubice, obični članovi raznoraznih klanova, skrivaju se gde stignu, a „najpopularnije destinacije" su im Južnoafrička Republika i - Kosovo.

Samo da nema izručenja

Podaci pokazuju da je više od 700 kriminalaca iz Srbije u bekstvu. Većina sebi ne može da priušti utočište u egzotičnim zemljama, pa se snalaze na razne načine. Brzo pronalaze izvor prihoda i nastavljaju da se bave istim poslovima zbog kojih su morali da pobegnu. Uspevaju da razrade vrlo unosne šeme krijumčarenja droge ili postaju telohranitelji lokalnih narko-bosova.

Kriminolog Zlatko Nikolić kaže da se kriminalci iz Srbije i zemalja u regionu najčešće skrivaju u zemljama Južne Amerike, ali naglašava da to nije pravilo i da oni prevashodno beže u zemlje iz kojih nema izručenja.
- Po pravilu, begunci beže od zakona u one zemlje u kojima se zna da ne postoje bilateralni sporazumi o izručenju. To su, doskora, bile i Crna Gora i Hrvatska, ali od kada su potpisani sporazumi o izručenju, prostor za bekstvo se suzio - kaže Nikolić i dodaje: - Zemlje Afrike, Južne i Latinske Amerike najčešće su destinacije za bekstvo. Kriminalci biraju razne zemlje, od onih u kojima nastavljaju da se bave kriminalom, do onih u kojima boravi veliki broj turista, pa na taj način nastoje da se utope u masu stranaca.

Evropa prevaziđena

Nikolić navodi da su Južna i Latinska Amerika poznate po skrivanju kriminalaca iz celog sveta, a ne samo iz Srbije.
- Režimi u Južnoj Americi blagonaklono gledaju na begunce. Kriminalci tamo mogu lako da dođu do posla kod nekog od velikih bosova. U tamošnjim zemljama postoji tradicija pružanja utočišta beguncima. Ukoliko može još i da plati, tim bolje - kaže naš sagovornik.

Kosovo je, prema njegovim rečima, u poslednje vreme postalo mesto gde se skrivaju mnogi kriminalci.
- To je tamni vilajet, gde naša policija nema nikakvu kontrolu. Ipak, Kosovo je blizu, pa se lako sazna ko je tamo. Upravo zbog toga, ova destinacija je samo privremeno rešenje za bekstvo - objašnjava Nikolić.
U policiji kažu da svaki kriminalac ima svoje šeme i da jači „igrači" beže u Južnu Ameriku, a drugi gde stignu. - Ranije su se begunci krili u nekim zemljama zapadne Evrope. Najčešće su odlazili u Španiju, Holandiju ili u skandinavske zemlje. Sada ih je tamo sve manje, jer postoji mogućnost da budu slučajno viđeni i prepoznati - kažu u policiji.
Činjenice da su naši državljani hapšeni u Južnoj Americi zbog šverca kokaina, kao i zvanična potvrda da je Dobrosav Gavrić, koji je osuđen za ubistvo Arkana, otkriven u Južnoafričkoj Republici kao telohranitelj lokalnog bosa najbolje govori o tome kako se srpski begunci snalaze po svetu.

Kako razviti novi biznis?

- Beguncu je najvažnije da što pre nađe neki izvor prihoda, jer je bekstvo skupo. Uspostavljaju se veze sa lokalnim kriminalcima, organizuju se krijumčarski lanci narkotika, kao što je bio slučaj sa grupom Dragana Nešića Cige u Brazilu. Dobra obučenost u rukovanju oružjem, hrabrost i spremnost na ubistvo koristi se kao „diploma" za poslove telohranitelja i čuvanja velikih bosova. Možda je upravo zbog toga Gavrić, koji se predstavljao kao Saša Kovačević, i bio telohranitelj narko-bosa Sirila Bika.
Božidar Spasić, bivši obaveštajac SDB i vlasnik detektivske agencije SIA, kaže da kriminalci imaju dobre veze i da su baze u kojima se oni kriju utemeljili naši kriminalci kasnih osamdesetih.

Top 3 srpska begunca

Keka Saric Gavric

Eskobar voleo Srbe

- Sistem komunikacije među kriminalcima uspostavilo je čuveno beogradsko podzemlje. Osnovno pravilo da se kontakt ne uspostavlja telefonom, već u četiri oka i to u odabranim kafićima, preuzeto je od naših ljudi. U vreme 80-ih i 90-ih godina, kada je naše podzemlje bilo jako, u Beogradu je bilo bitno da kriminalac zna u koji kafić treba da ode i kome da se javi. Isto pravilo važi i danas, tako da se naši kriminalci po odlasku u Johanezburg, Rio de Žaneiro ili Karakas po preporuci javljaju čoveku koji je zadužen za vezu. Posle toga lako dobijaju posao. Poznato je da su uglavnom svi veliki hvalisavci i da vole da ističu svoja umeća - objašnjava detektiv.
Božidar Spasić ističe da je naše podzemlje rasprostranjeno u svetu još od 90-ih godina.
- Poznato je da su naši kriminalci imali prolaz u Kolumbiji još u vreme najpoznatijeg narko-bosa Pabla Eskobara. U Južnoj Africi postoji zaštićena sredina kriminalaca, uglavnom obijača i kradljivaca zlata i dijamanata. To je baza za naše begunce i tamo trenutno boravi nekoliko stotina naših kriminalaca - kaže Božidar Spasić.

List Press - 06.01.2012.

Komentari

No commenting allowed at this time.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti