Po Srbiji vršlja 1.000 špijuna!

Slučaj iznenadne smrti stranog državljanina u Borči uznemirio je duhove među običnim ljudima, ali i među profesionalcima koji čine obaveštajnu mrežu u Srbiji.

Navodno je srpska policija kod Tomasa Lederstatera pronašla policijsku značku, pa se posumnjalo da se radi o nemačkom špijunu. Kakav god da bude ishod ove istrage, ostaje pitanje - koliko “Tomasa” ima u Srbiji?
- Strane službe svakako ne sede skrštenih ruku, već su i te kako aktivne ovde. Najveći skandal za bilo koju državu u svetu je da joj otkriju špijuna. Zbog toga nijedna država ne priznaje razotkrivenog. Kada to ipak učine, motiv je isključivo trgovina špijunima sa drugom državom. I država koja uhvati stranog špijuna na svojoj teritoriji nikada ga neće “progutati” kao što som guta drugu ribu, već će izvući korist od toga i igrati špijunske igre. Jedna od najčešćih opcija je pravljenje dvostrukog špijuna, koga pustite da nastavi sa radom, ali ga hranite kontrolisanim ili lažnim informacijma - objašnjava za “Alo!” bivši obaveštajac Službe državne sigurnosti Božidar Spasić.

Iako je špijuniranje po prirodi stvari obavijeno velom tajni, viševekovna istorija ovog zanata ipak otkriva ko krišom zaviruje iza tuđe tarabe i kako to radi da ga ne primete. Tačan broj stranih agenata koji vršljaju po Srbiji nemoguće je utvrditi. Na osnovu obaveštajnih podataka, domaće službe svakako imaju svoje procene, ali je to strogo čuvana tajna.

Spasić kaže da se sa sigurnošću može tvrditi da je trenutno na radu u Srbiji između 500 i 1.000 stranih agenata.
- Bar 50 odsto njih je aktivno, 35 odsto su samo posmatrači, a ostali su takozvani spavači, spremni da se u svakom momentu aktiviraju i izvrše različite zadatke koje od njih zatraži služba. Osim ovih koji su sada tu, ima i onih koji ad hok dođu u Srbiju, pogledaju šta ih zanima, ukradu ili drugačije dođu do nekih dokumenata, dostave kodirane podatke i odu - priča naš sagovornik. Kako napominje, proslava “Oluje”, koja je kontroverzna za region, sigurno je u Srbiju dovela dodatni “kontingent” obaveštajaca iz Hrvatske, ali i iz NATO zemalja.
Spasić naglašava da obaveštajni rad nikad nije dobronameran. - Svaki strani obaveštajac u Srbiji uvek radi na štetu Srbije i zato i jeste tajni agent. To je priroda špijunaže. Uostalom, zbog toga smo u prošlosti imali velike špijunske ratove između Engleske i Rusije, o Americi i da ne pričam - podseća ovaj bivši obaveštajac. Sasvim pouzdano se može tvrditi i da su među najaktivnijim službama u Srbiji svakako obaveštajne agencije susednih zemalja, dakle bivša SFRJ, službe iz islamističkog sveta, ali i velike agenture - ruski FSB, britanski MI6, američka CIA, nemački BND, izraelski Mosad, austrijska HNA...

- U Srbiji ih uvek interesuju Vojska, veze s Rusima, naši planovi za stacioniranje vojske duž granice s Kosovom... To su otprilike večite teme koje zaokupljaju agente na radu u Srbiji. Uz to, u poslednje vreme su i migranti u fokusu - otkriva Spasić.

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović napominje da u poslednje vreme pretnje Islamske države i migracijski tokovi predstavljaju nove izazove za bezbednosne službe.

- Zbog geopolitičkih igara zapada i Rusije i spoljne politike Srbije, ovo je veoma interesantno područje za obaveštajne službe mnogih država. Odranije su u njihovom fokusu i zamrznuti konflikt u regionu i kosovska kriza, ali nalet velikog broja migranata iz Sirije i Iraka je nešto sasvim novo sa čim se bezbednosne službe suočavaju. Opasnost koja se već pokazala kao realna je otkrivanje takozvanih spavača među migrantima. Islamska država koristi tu situaciju i već su otkriveni slučajevi da je ISIS infiltrirao obaveštajce u kolone migranata koji treba da iz Evrope organizuju terorističke napade ili imaju neke druge specijalne zadatke - naglašava Petrović.

Boza Spasic

Car Dušan začetnik špijunaže u Srba

Značajniji pisani izvori iz istorije Srba koji se odnose na obaveštajno-bezbednosne aktivnosti potiču iz perioda vladavine cara Dušana i njegovog zakonika. U vreme cara Dušana postojao je razvijen sistem obaveštajnog delovanja, pre svega preko vlastele u pograničnim oblastima i preko uhoda, koje su odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu 1330. i kada su detaljno ispitale raspored snaga turske vojske u Kosovskom boju 1389. U to vreme, veliki značaj pridavan je i borbi protiv neprijateljskih uhoda, odnosno kontrašpijunaži. Ipak, smatra se da je Miloš Obrenović prvi srpski vladar koji je posvetio ozbiljnu pažnju organizovanju obaveštajnih aktivnosti, ali je njihov glavni zadatak bio očuvanje vladavine kneza, a ne zaštita Srbije.

Investicije i špijuni

Izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Predrag Petrović kaže za naš list da je siguran znak da je tajna služba neke strane države aktivna “u našem dvorištu” dolazak neke velike investicije u Srbiju.
- Uobičajeno je da se prilikom dolaska multinacionalne kompanije u neku zemlju pojača aktivnost obaveštajnih agencija iz tih država. Nije reč samo o operativnom radu, već i o razmeni informacija između agencija iz različitih država, odnosno legalnoj špijunaži. Posebno se to radi kada su strateška ulaganja u pitanju. Obaveštajnim podacima države se služe i kada žele da povećaju svoj ekonomski uticaj na određenom području. To su uobičajene stvari i više nisu tako tajne. Strane službe su standardno prisutne u Srbiji, ali o broju njihovih obaveštajaca se ne može govoriti. Naše službe imaju procene, ali je to tajna - objašnjava Petrović.

Džejms Bond je samo maneken

Na pitanje kako izgleda špijun, Petrović kaže da nije ni nalik Džejmsu Bondu.
- Današnji špijun sigurno ne izgleda kao Džejms Bond jer onda ne bi bio tajni agent, već maneken. Špijuni moraju da budu što neprimetniji, ali uklopljeni u okolinu. Oni moraju i da uspostave kontakte sa važnim, što uticajnijim ljudima, od kojih dobijaju ili izvlače informacije. Uz to, ne smeju da izazovu sumnju da su tu upravo da prikupljaju informacije. Zato svaki obaveštajac ima zanimanje i profesiju, pa su tako oni obično atašei, sekretari u ambasadama, profesori na univerzitetima, menadžeri u velikim kompanijama i slično - objašnjava sagovornik „Alo!“.

Usta na uvo najpouzdanije

Naši sagovornici kažu da je moderna tehnologija ne samo zakomplikovala komunikaciju, već i otežala posao obaveštajnim službama da je prate.
- Usta na uvo je i danas najsigurniji prenos informacije, sa najmanjim rizikom. Ipak, sada se u obaveštajnom radu koristi milion alatki, od kompjutera, mobilnih telefona i interneta, do raznih varki na TV kanalima i ubacivanja šifrovane poruke u digitalnu sliku - nabraja Spasić.

List ALO - 19.07.2015.

Komentari

No commenting allowed at this time.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti