Privatni detektivi u Srbiji konačno će raditi po novom zakonu!

Nacrt zakona o detektivskim poslovima uvodi niz novina uključujući i definisanje oblasti u kojima srpski detektivi mogu prikupljati podatke i obaveštenja, pri čemu ne smeju ometati rad državnih organa. Usvajanjem novog zakona konačno će biti regulisana ova oblast jer u Srbiji ima oko 1.200 agencija koje se bave ovim poslom!

Bozidar Spasic

Uz uređenje rada pravnih i fizičkih lica registrovanih za detektivsku delatnost, Nacrtom ovog zakona uređuju se i uslovi za njihovo osnivanje, način poslovanja i nadzor nad njihovim radom.

- Detektivi ne mogu obavljati poslove koji su u nadležnosti državnih organa, a zabranjeno im je i primenjivanje operativnih metoda i sredstava koje državni organi koriste na osnovu posebnih ovlašćenja - piše u Nacrtu zakona o detektivskim poslovima.

Zakon isti u regionu

Isključivo, kako je navedeno u nacrtu tog zakona, detektivi mogu prikupljati podatke i obaveštenja o nestalim osobama ili onima koji se kriju, kao i o osobama koje su onome ko je angažovao detektiva pričinile štetu.

- Oni mogu prikupljati podatke i obaveštenja radi zaštite intelektualne i industrijske svojine kao i radi provere uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika - navodi se u Nacrtu zakona.

Nacrtom zakona predviđeno je i da detektiv može dobiti dozvolu za nošenje vatrenog oružja za samoodbranu, a koja se izdaje na pet godina, s tim što se može produžiti. Pravno lice koje se bavi detektivskom delatnošću ne može posedovati oružje.

- Detektiv može prikupljati podatke samo od osobe koja na to dobrovoljno pristane, a dužan je i da, na zahtev osobe s kojom razgovara, pokaže legitimaciju. Obavezan je i da kada dođe do saznanja da je izvršeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, to odmah prijavi nadležnim organima. Na zahtev policije, detektiv je dužan da omogući uvid u sve prikupljene podatke - piše u Nacrtu zakona o detektivskim poslovima.

Boža Spasić, bivši inspektor, a sada vlasnik privatne detektivske agencije, kaže za Press da je najavljeni nacrt zakona potreban da bi se ta oblast konačno regulisala i da je to jedan od uslova za ulazak Srbije u EU. Spasić ističe da je ovaj zakon jedinstven u Evropi i da je naš nacrt bukvalno prepisan iz evropskog koji se već primenjuje u Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.

- Bitan segment je to što će sudovi i policija konačno moći da koriste saznanja privatnih detektiva. Bezbednosne službe ili policija neće više imati potrebu da se takmiče sa privatnim detektivima i da na njih gledaju kao na konkurenciju - kaže Spasić.

On navodi da raste broj građana koji su zainteresovani za usluge privatnih detektiva ili agencija za obezbeđenje.

Srbi vole detektive

- Nije to zato što ne veruju policiji, nego smatraju da postoje i drugi načini kako doći do istine. U Srbiji ima oko 1.200 detektivskih agencija od kojih se ovim poslom stvarno bavi oko 500. Ostali su samo registrovani kao detektivske firme, a u stvari se bave drugim poslovima - kaže Spasić i dodaje da se još devedesetih godina javila potreba da se definišu okviri u kojima može da radi privatna agencija.

Privatni detektivi su do sada tragali za nestalim osobama i stvarima, rasvetljavali krivična dela, prikupljali informacije i obaveštenja, otkrivali prislušne uređaje, radili tajna praćenja, otkrivali narkomane, članove verskih sekti, radili prismotru, praćenje, poligrafsko ispitivanje, poslove na obezbeđenju, postavljanje alarma i video-nadzora...

List Press - 05.01.2011.

Komentari

No commenting allowed at this time.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti