Sačekuša u Zemunu je ružno sećanje na devedesete

Isti stil - Stručnjaci tvrde da nedavna likvidacija Danila Radonjića i Dženana Ramovića neodoljivo podseća na mafijaške obračune iz poslednje decenije prošlog veka, ali su ubeđeni da nam se ta vremena neće vratiti

Dvostruko ubistvo u Zemunu, u kojem su izrešetani Danilo Radonjić (61) i Dženan Ramović (31), neodoljivo podseća na stil mafijaških obračuna iz devedesetih, ali nema bojazni da se Srbija vraća u tu crnu epohu kada su ljudi svakodnevno ginuli na ulicama, smatraju kriminalistički stručnjaci.
Sačekuša u kojoj su Radonjić i Ramović pre tri večeri likvidirani samo je nastavak klasičnih uličnih obračuna u podzemlju, koji su počeli još februara daleke 1985. godine, kada je na Konjarniku ubijen čuveni Ranko Rubežić, beogradski Dač Šulc. Svoju najveću ekspanziju sačekuše su imale devedesetih godina kada je stotinak žestokih momaka ubijeno na ovaj način, a stanje se nije promenilo ni u poslednjih deset godina, mada je broj žrtava daleko manji.

Poruka za Beograd

Iako je pre surove likvidacije u Zemunu, za koju se veruje da ju je naručio Luka Bojović, vladalo relativno zatišje jer više od godinu i po dana nije bilo ubistva sa mafijaškim potpisom, sačekuša kao način uklanjanja suparnika u podzemlju nije nestao sa beogradskih ulica.

Poslednja takva likvidacija bilo je smaknuće Milenka Laskovića, vlasnika kockarnice, koji je ubijen 19. januara 2010. godine ispred zgrade u kojoj je stanovao u Krnjači. Iako je zatišje na ulicama trajalo relativno dugo, pre ubistva u Krnjači bila je prava serija sačekuša, ali ne u toj meri kao devedesetih, u kojoj su ubijani članovi raznih kriminalnih grupa.

Kako je za Press rekao Boža Spasić, bivši inspektor a sada privatni detektiv, ovo ubistvo ne znači vraćanje u ta vremena.

- Naravno da se ne vraćaju devedesete. Tih godina je na beogradskim ulicama ubijeno preko 100 ljudi. Sačekuša kao način obračunavanja kriminalaca je ostala, ali to nije u toj meri i broj takvih likvidacija je daleko manji, ali nikada neće biti iskorenjen - rekao je Spasić.

On ipak kaže da je veoma zabrinut činjenicom da se ulicama kreću ubice sa oružjem u ruci.

- Imate kamere, imate veliki broj policajaca na ulici, a ubica sa „heklerom" se šeta. Naravno da to uliva nesigurnost. Svako ovako izvršeno ubistvo donosi nesigurnost kod građana, ali 90-e se ne vraćaju. Sačekuša kao način likvidacije je kopiranje italijanske mafije i policija nema odgovor na to.

Spasić kaže da je i danas Beograd mesto u kome se crnogorska mafija obračunava.

- Kao i u prošlosti, i sada postoji ona izreka u Crnoj Gori: „Pošalji poruku za Beograd!" To znači da se svađe između kriminalnih grupa uvek završavaju tako što se obeležena meta likvidira u Beogradu - kaže Spasić.

S njegovim mišljenjem slaže se još jedan bivši kriminalistički inspektor, koji je želeo da bude anoniman.

- Da, i dalje je aktuelna „Pošalji poruku". Sačekuša kao način likvidacije uključuje praćenje mete izvesno vreme i upoznavanje navika obeleženog. Meta se čeka i napada u trenutku dok prilazi kući ili zgradi u kojoj stanuje, dok sedi u bašti omiljenog kafića ili kada se nalazi u automobilu - kaže naš sagovornik, i dodaje:

- Prilazak parkiranom automobilu ili izlaženje iz njega je trenutak kada će ubica prići i pucati jer žrtva se nalazi u takvom položaju da ne može da se brani. Takođe, i dok je u automobilu koji se kreće meta ne može da se brani.

List Press - 12.09.2011.

Komentari

No commenting allowed at this time.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti