Svako zna sve o tebi

Osim što „običan" građanin ne može da zna da li ga neko prati i prisluškuje, nije ni svestan kome sve ostavlja svoje bitne podatke, koji se često zloupotrebljavaju

Građani Srbije su među najugroženijima u Evropi kada je u pitanju bezbednost ličnih podataka! Osim što takozvani običan građanin nikako ne može da zna da li ga neko prisluškuje ili prati, ne mogu da se prebroje sve organizacije koje potpuno van kontrole sortiraju lične podatke građana, a često ni sami građani ne vode računa o tome kome sve ostavljaju svoje podatke, od raznih internet sajtova do bilo kojih udruženja kojima pristupaju.

Kako kaže za Press nedelje Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u Srbiji se o svakome sve zna i lični podaci građana lako se zloupotrebljavaju.

- Što bi naš narod rekao, danas i Kurta i Murta mogu da imaju lične podatke naših građana, počevši od državnih službi, vojske i policije, preko zdravstvenih ustanova, penzijskog i zdravstvenog osiguranja, kadrovske službe mesta gde radite i ogromnog broja privatnih organizacija, udruženja u kojima ste član, političkih stranaka... Problem je što kod nas ne postoji svest kod građana o tome da veliki broj ljudi može da pristupi njihovim podacima i kolika je mogućnost zloupotrebe. Prema standardima koji važe u zapadnim zemljama, postoje samo dva osnova za korišćenje podataka: uz saglasnost ličnosti ili na osnovu primene zakona. U Srbiji nema nikakve kontrole u toj šumi organizacija koje sortiraju informacije o nama. Meni danas niko ne može da garantuje da, recimo, moji podaci iz zdravstvenog kartona ne mogu da se šire dalje van zdravstvene institucije i da neko to ne može da zloupotrebi - priča Šabić.

Koliko je to važno, govori i činjenica da postoji poseban član u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je Srbija potpisala sa EU, a koji definiše oblast zaštite podataka. Zadatak poverenika je da organizuje nezavisnu nadzornu službu koja bi po tužbama građana ili na osnovu neke druge inicijative mogla da kontroliše da li se ti standardi zaista primenjuju.

- Sa ekspertima iz EU još letos sam napravio strategiju razvoja zaštite podataka građana i predložio je Vladi, ali strategija, nažalost, još nije usvojena. U svakom slučaju, potrebno je da sprovedemo usaglašavanje velikog broja zakona koji regulišu ovu oblast, ali i da se uradi kampanja kako bi se razvila svest građana. Mi smo tu u velikom zaostatku, jer privatnost kod nas nikada nije bila vrednost koja se naročito poštovala - objašnjava Šabić.

Advokat Toma Fila kaže da lični podaci građana ne bi trebalo da budu opšta svojina, kao i da je vrlo teško reći gde je granica do koje može da se zadire u privatnost. U Srbiji se vrlo lako može doći u posed ličnih podataka bilo kog građanina - počevši od zdravstvenog kartona, visine plate, pa do toga ko ima ljubavnicu. Sa druge strane, oni koji su javne ličnosti i koji ne bi trebalo da kriju podatke o sebi, to vrlo često rade.

- Kod nas je obrnuta situacija. Umesto da se štite lični podaci o običnim građanima, a da javne ličnosti ne kriju svoje zdravstveno i imovinsko stanje, praksa pokazuje drugačije. Lični podaci moraju biti zaštićeni kako ne bi došlo do zloupotreba. Na Zapadu je, recimo, strogo poverljivo kolika je plata i od čega boluje običan građanin. Opravdan je i strah građana od zloupotrebe podataka o imovini jer oni koji malo više zarađuju lako mogu da budu tipovani. Međutim, javne ličnosti ne mogu da budu podjednako osetljive na tajnost ličnih podataka kao obični građani. Pogotovo oni koji se nalaze na najvišim državnim funkcijama, počevši od poslanika, pa do predsednika države. Zato građani Srbije i ne znaju da li su im poslanici zdravi, dok poslanici u Americi jednom godišnje, između ostalih pregleda, idu na rektoskopiju (pregled anusa), koji je sigurno jedan od najneprijatnijih pregleda - navodi Fila.

Najviše zloupotreba i zadiranja u privatnost bilo je u slučajevima nedozvoljenog prisluškivanja. U Hrvatskoj je nedavno inicijativa za ukidanje anonimnosti kod kupovine i korišćenja pripejd SIM kartica, koju zagovara deo sigurnosno-obaveštajnog sistema, što može pomoći u suzbijanju krivičnih dela, naišla na otpor jer ugrožava privatnost. Registraciju pripejd korisnika već su uvele Bugarska, Grčka, Francuska, Nemačka, Italija, Slovačka, Španija i druge zemlje. Boža Spasić, bivši operativac Službe državne bezbednosti, kaže da je bukvalno ceo svet u nekom okruženju prisluškivanja. U svemiru postoje takve prijemne stanice da, recimo, neka služba iz Amerike može da prisluškuje nekoga u bilo kom delu sveta. Jedan „avaks" koji kruži iznad Balkana može da prisluškuje pola miliona telefonskih razgovora, a sve što je zanimljivo razvrstava po zemljama i predmetima interesovanja. Spasić objašnjava da postoje dva načina prisluškivanja.

- Prvi način je registracija razgovora od strane tajne, javne ili vojne policije i to se radi tako što se registruje sa kim sve kontaktira osoba koja im je interesantna. Kada se utvrdi da kontaktira sa osobama koje su službi zanimljive, onda se stupa u drugu fazu prisluškivanja njihovih telefonskih razgovora - objašnjava Spasić.

Zoran Dragišić, profesor Fakulteta za bezbednost, smatra da običan građanin nikako ne može da spreči da ga prisluškuju.

- Ako neko otkrije da ga prisluškuju, jedina mogućnost je da pokrene tužbu. Ali, postavlja se pitanje kako običan građanin može to da otkrije. A i ako pokrene tužbu, slaba mu je vajda od toga - kaže Dragišić.

U Srbiji ima oko četiri miliona korisnika mobilnih telefona i svako od njih može da bude prisluškivan. Osim toga, svako ko ima mobilni telefon sa sobom nosi lokator zahvaljujući kojem službe u svakom momentu znaju gde se neko nalazi. Kako kažu naši sagovornici, i pored pokušaja države i zakonodavaca da se stane na put nelegalnom prisluškivanju, to nije moguće.

- Zahvaljujući razvijenom sistemu veza, može se prisluškivati i snimiti razgovor svakog od četiri miliona korisnika mobilnih telefona. Sve što prolazi kroz telefone, od razgovora do SMS poruka, prolazi i kroz kompjuterski sistem operatera, koji kontroliše policija. Najviše prisluškuju policija, BIA, pa VBA. Prisluškuju i strane obaveštajne službe, a sada je omogućeno i privatnim licima da nabave uređaje za prisluškivanje. Nisu to samo bubice, postoje i specijalni laptopovi za prisluškivanje. Građanin apsolutno nije u stanju da otkrije i spreči da ga neko prisluškuje ili kontroliše, a i poslednji izveštaj ombudsmana kaže da su tajne službe u tom smislu van kontrole - kaže Spasić.

Zašto se vade baterije iz telefona

U mnogim ambasadama od posetilaca se zahteva da isključe mobilni telefon i iz njega izvade bateriju. Boža Spasić objašnjava da se to radi upravo kako bi se sprečilo prisluškivanje.
- Kada se iz mobilnog telefona izvadi baterija, on tada u potpunosti gubi svojstvo lokatora, nema kontakt sa sistemom i tek tada je praktično „mrtav". U diplomatskim predstavništvima na Zapadu je to dugogodišnja praksa, koja polako počinje da se primenjuje i kod nas. To se radi kako bi se sprečilo prisluškivanje, snimanje, slikanje, pa čak i aktiviranje eksplozivne naprave, što je moguće mobilnim telefonom - objašnjava Spasić.

Pazi, neprijatelj sluša!

Boža Spasić objašnjava da su se telefonski razgovori, u vreme dok nisu postojali mobilni telefoni, prisluškivali tako što su pripadnici tajne službe sedeli u posebnim prostorijama u poštama ili u specijalnim prostorijama za prisluškivanje pri tajnim službama. Postojao je i takozvani sistem „parice" - agenti bi ušli u šaht u blizini razvodnih kutija i uz pomoć štipaljkice (veličine pare) nakačili se na telefonski kabl koji ide to telefona osobe koju žele da prisluškuju. Građani su u to vreme mislili da je znak da ih neko prisluškuje kada veza „krči". Međutim, Spasić objašnjava da je baš suprotno, kada su vam prisluškivali telefon, zvuk je bio najčistiji i imali ste utisak da je sagovornik pored vas. Nekada je u svim državnim institucijama na svakom telefonu stajala nalepnica na kojoj je pisalo: „Pazi, neprijatelj sluša", kao upozorenje da se svaki telefon može prisluškivati.

List Press - 28.02.2010.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti