Tajkuni profitirali

– Poslednjih godina sve više se razvija sistem praćenja i (zlo)upotrebljavanja privatizacije… Služba je u punom kapacitetu uključena u taj sistem. Ona sve vreme prati u kakvom je stanju kompanija, kako funkcioniše organizovani kriminal unutar nje, ko su ponuđači na licitaciji, kakve su njihove ponude, kuda se kreću… Kada se kupac ili neka strana delegacija pojave na mestu licitacije, posao službe je da zna svaki njihov korak, da prati njihovo kretanje, i čak da uđe u hotelsku sobu, na primer, i snimi sadržaj njihovih torbi… Tako se operativci upoznaju sa ponudama potencijalnih kupaca i stiču taktičku prednost za sebe, odnosno tajkune kojima su bliski, ili najčešće za političke moćnike – kaže Spasić.
U svim ovim privatizacijama cilj je bio zadovoljenje političkih apetita, a ne oporavak privrede i punjenje državnog budžeta. Zloupotrebom privatizacije i korupcijom država je oštećena za stotine miliona, možda i milijarde evra. Najveće koristi od takve prakse imali su i dalje imaju pojedini poslovni magnati, koji su uz svesrdnu pomoć vlasti od devedesetih do danas izgradili svoje imperije i na teret državnog budžeta.
U takvom mešetarenju operativci tajnih službi radili su i u sopstvenom interesu. Božidar Spasić kaže da se u Srbiji, kao i u pojedinim zemljama okruženja, poput Mađarske i Rumunije, događalo da radnici tajnih službi dojavljuju pogodnosti prilika na tržištu svojim rođacima, prijateljima ili da se i sami pojavljivali kao kupci. – Pripadnicima tajne policije nije zabranjeno da učestvuju na licitacijama prilikom prodaje državnih preduzeća. Zato danas veliki broj bivših i sadašnjih članova naše tajne policije širom Srbije ima ogromne poslovne prostore za koje su saznali u procesima nadziranja privatizacije – kaže Spasić, i kao primer navodi Nenada Đorđevića, dugogodišnjeg radnika DB i jednog od osnivača i finansijera JUL-a.
– To je slučaj pravog bogataša među službenicima tajne policije. Njegova imperija se razvijala još u vreme bliskosti sa Mirjanom Marković, a u godinama najgore ekonomske krize u Srbiji, otvorio je lanac od 50 prehrambenih prodavnica „BTC“ u kojima se moglo kupiti sve što je prosečan Srbin mogao samo da zamišlja – priča Spasić. U međuvremenu je Đorđević postao vlasnik luksuznih hotela u Beogradu i Budvi, ostrva Sveti Nikola u Crnoj Gori, Fakulteta za menadžment malih i srednjih preduzeća, Akademije za diplomatiju i bezbednost… Sam Đorđević negira da mu je članstvo u JUL-u i veza sa političkim elitama pomogla u biznisu.
Među članovima službe koji su danas bogati biznismeni nalazi se i Dušan Stupar, bivši šef beogradskog centra Državne bezbednosti i vlasnik „Univerzal holdinga“. U postupku privatizacije, kupovinom na tržištu „Univerzal“ je postao većinski vlasnik Ugostiteljsko-turističkog preduzeća „Kaštel“ iz Ečke, mašinske industrije „Panonija“ iz Inđije, trgovinskog preduzeća „Tamiš“ iz Sečnja, preduzeća za proizvodnju konfekcije „Žako“ iz Žagubice. „Univerzal“ je vlasnik 49 odsto akcija fabrike za proizvodnju alata „Corun“ iz Užica, vlasnik je 38 odsto akcija u fabrici za proizvodnju vode „Belosavac 2001“ iz Smederevske Palanke. Zajedničkim ulaganjem sa poslovnim partnerima iz Turske i Rumunije, „Univerzal“ je većinski vlasnik fabrike za proizvodnju polipropilenskih džakova „Unisack“ iz Inđije. Danas u sastavu „Univerzal holdinga“ ima 20 firmi. Stupar, takođe, tvrdi da njegov angažman u službi nema nikakve veze sa njegovim ličnim i poslovnim uspehom.

List Blic - 17.05.2009.

© Božidar Spasić Dizajn Design by Eklipsa
Twitter RSS aktivnosti